January 23, 2021

НЕГАТИВАН ПРИРОДНИ ПРИРАШТАЈ – ЗА ПОСЛЕДЊИХ ПЕТ ГОДИНА 2.745 МАЊЕ СТАНОВНИКА У СМЕДЕРЕВУ

Статистички подаци о природном прираштају у нашем граду готово ни по чему не заостају за онима на нивоу републике. После низа деценија у којима су бележене четвороцифрене бројке када је реч о живорођенима у нашем граду, у последњој деценији само 2012-те и 2013-те рођено је више од 1.000 беба, док је број преминулих мање-више константан, између 1.300 и 1.500. Далеко су године у којима је у Смедереву природни прираштај био позитиван и у плусу, када се рађало између 1.600 и 1.800 деце, а умирало мање од 1.000 људи.

-Седамдесете године биле су године тзв. “бејби бум” генерације, број становника између 25 и 30 година у том периоду био је на максимуму, на нивоу целе тадашње земље, СФРЈ. Али, није дошло до обнављања и ревитализације те генерације, и то је показао сваки наредни попис. Осим у Рашкој области и на територији Косова и Метохије, то су једине области бивше Југославије које имају позитиван природни прираштај – каже за наш портал Драган Спасојевић, начелник Одељења за статистику.

 

Број становника – по годинама (према попису)

Округ/места

1948

1953

1961

1971

1981

1991

2002

2011

Подунавски округ

153039

164975

180122

197205

220425

226089

209987

199395

Смедерево

59454

66132

77682

90650

107366

115617

109809

108209

Смедеревска Паланка

50306

53039

55488

58112

60945

59822

56011

50284

Велика Плана

43188

45804

46952

48443

52114

50650

44167

40902

После 70-тих и 80-тих, када је у граду природни прираштај био троцифрен, у деведесетим се однос рођених и преминулих смањује, а од краја последње деценије 20. века разлика је константно на страни умрлих.

-Почев од 1998. године у тадашњој општини, а сада граду Смедереву, природни прираштај континуирано се смањује. Те године рођено је 1.330 лица, а 1.340 умрло. То је негативни природни прираштај, 10 људи више је преминуло, него што је рођено. У 2018-ој години,  рођено је 880 беба, умрло 1.447 лица, значи 567 људи мање. Преведено у реалне бројке, за неких 8-9 година, од пописа, број становника се смањио за негде 4.000-5.000 и има тенденцију да се смањује – наводи Спасојевић.

Година

Живорођени

Умрли

Прираштај

Година

Живорођени

Умрли

Прираштај

1971

1411

779

632

1981

1522

956

566

1972

1544

923

621

1982

1734

978

756

1973

1710

769

914

1983

1837

1093

744

1974

1759

822

937

1984

1794

1025

769

1975

1816

849

967

1985

1771

1036

735

1976

1733

822

911

1986

1682

1032

650

1977

1714

847

867

1987

1669

1034

635

1978

1608

965

643

1988

1620

1098

522

1979

1667

938

729

1989

1603

1091

512

1980

1699

987

712

1990

1536

1007

529

 

Година

Живорођени

Умрли

Прираштај

Година

Живорођени

Умрли

Прираштај

1991

1520

1168

352

2001

1258

1402

-144

1992

1414

1222

190

2002

1279

1424

-145

1993

1505

1157

348

2003

1287

1400

-113

1994

1495

1163

296

2004

1258

1467

-182

1995

1404

1196

308

2005

1136

1519

-383

1996

1303

1260

43

2006

1110

1473

-363

1997

1409

1314

95

2007

1025

1450

-425

1998

1330

1340

-10

2008

947

1484

-537

1999

1279

1398

-119

2009

1069

1508

-439

2000

1277

1482

-205

2010

1056

1475

-419

Према подацима Републичког завода за статистику, од 2010-те до 2018-те године Смедерево је по основу негативног природног прираштаја изгубило 4.122 становника. Прошле године по броју рођених приближили смо се четвороцифреној цифри, и мада се примећује раст броја живорођених, број преминулих и даље је висок, а тачка постизања равнотеже веома је далеко. У 2019-ој рођено је 994 беба, а умрло 1.471 лице. Када се све зброји, у последњих 10 година у нашем граду број становника је мањи за 4.590. У деценији пре било је 3.065 становника мање, што значи да нас је за 20 година готово 8.000 мање, од тога за више од трећине, 2.745, само од 2015-те до 2019-те године. 

Година

Живорођени

Умрли

Прираштај

2011

956

1491

-535

2012

1032

1396

-364

2013

1022

1326

-304

2014

954

1328

-374

2015

898

1438

-540

2016

868

1456

-588

2017

867

1440

-573

2018

880

1447

-567

2019

994

1471

-477

2020

?

?

?

-Много је фактора који утичу на оваква демографска кретања у целој земљи, па тако и у Смедереву. Осим флуктуације становништа, ту су и разводи бракова, као и промена погледа на економске улосве код млађе генерације, који доводи до померања старосних граница за ступање у брак и оснивање породице, то се сада чини у каснијим годинама живота – каже Спасојевић.

И док се град и приградска насеља одржавају на „вештачком дисању“, осебно брине чињеница да је становника све мање у сеоским срединама. И, наравно, није прираштај једини који је довео до тога, ту су и миграције, односно пресељења, пре свега млађих генерација из села у град, одлазак у друге, веће центре у земљи, али и у иностранство.  Упозорава податак, да је у осам села број становника готово преполовљен, мада се у њима смањење броја житеља бележи још 60-тих година прошлог века.

 

 

Број становника

године

1948

1953

1961

1971

1981

1991

2002

2011

Смедерево

59545

66132

77682

90650

107366

115617

109809

108209

Градска средина

14206

18328

27182

40192

55369

63884

62805

64175

Остало

45339

47804

50500

50458

51997

51733

47004

44034

-Када је реч о Смедереву, најбоља ситуација је у Вучаку, ту је, некако, најблажи пад, односно, у равнотежи је број рођених и преминулих. Другачија је ствар, на пример, у Друговцу. У овом селу је 2002. године било 1.906 становника, а 2011. било их је 1.566. Број кућа у ова два пописа је остао исти, око нешто више од 500, али је проблем што су ти објекти празни. Ситуација је, осим у Вучаку, још гора у неким другим моравским и шумадијским селима. Потребно је да људи који тамо живе осете бољитак и да одлуче да остану на селу – наводи Спасојевић.

Села Најмање становника Највише становника
Бадљевица 374 (2011) 696 (1953)
Биновац 428 (2011) 857 (1953)
Водањ 1.197 (1948) 1.426 (1991)
Враново 1.789 (1948) 2.888 (1991)
Врбовац 1.020 (2011) 1.416 (1961)
Вучак 691 (1948) 1.890 (2011)
Добри До 971 (2011) 1.660 (1953)
Друговац 1.566 (2011) 2.679 (1953)
Колари 799 (1948) 1.196 (2002)
Кулич 232 (2011) 446 (1961)
Ландол 972 (1971) 1.224 (1953)
Липе 3.077 (2011) 5.247 (1971)
Лугавчина 3.078 (2011) 4.380 (1961)
Луњевац 563 (2011) 790 (1961)
Мала Крсна 1.434 (1948) 1.853 (1981)
Мало Орашје 994 (2011) 1.769 (1953)
Михајловац 2.656 (2011) 4.035 (1953)
Осипаоница 3.560 (2011) 5.514 (1981)
Петријево 680 (1971) 1.451 (2011)
Радинац 1.598 (1948) 5.428 (2011)
Раља 821 (1948) 1.537 (2002)
Сараорци 2.107 (2011) 2.864 (1981)
Сеоне 872 (1948) 980 (1961)
Скобаљ 1.614 (2011) 2.445 (1981)
Суводол 788 (2011) 1.084 (1953)
Удовице 1.662 (1948) 2.018 (2002)
Шалинац 558 (2011) 961 (1961)

Колико се беба у ком селу родило последњих година практично је немогуће проверити, с обзиром на то да се матичне књиге више не налазе у сеоским месним заједницама, а таквом евиденцијом у тим срединама нико се не бави. Градска управа, такође, има само збирне податке на годишњем нивоу, а појединачно за свако село само евиденцију о преминулима. Ипак, увидом у званичне податке пописа становништва Републичког завода за статистику, није тешко закључити да је демографска слика смедеревских села веома забрињавајућа.

Према тим подацима у 16, од 27 села колико их има на територији града Смедерева, 2011-те године, када је рађен последњи попис, било је најмање становника након другог светског рата. Само у 3 смедеревска села 2011-те забележен је највећи број становника почев од половине прошлог века. То су Вучак, који је са 691-ог 1948. године дошао до 1.890 становника, затим Петријево, које је најмањи број становника, 680, имало 1971-ве, а 2011-те 1.451-ог мештанина и Радинац, који је од 1.598 становника из 1948. године дошао до 5.428 житеља 2011-те године. Од осталих 8 села највећи број становника је забележен 2002. године у три села, у два 1991. године, и у по једном 1953,1961. и 1981. године.

За поправљање овакве слике, сматра наш саговорник, неопходна је дуогорчна политика државе, узимајући у обзир чињеницу да је демографија изузетно комплексно питање.

Драган Спасојевић, начелник Одељења за статистику

-Нешто је кренуло, али то што се сад ради даје ефекат тек за неких 8 до 10 или 12 година, односно, биће видљиво тек на следећем попису становништва. На једном скупу којем сам присуствовао прошле године, наши озбиљни демографи презентовали су три сценарија кретања становништва и ни у једном од њих није предвиђен бољитак, поента је само да се смањи губитак становништва. За повећање природног прираштаја потребне су револуционарне промене. На пример, да свака породица има најмање троје деце, а и сами знате да то код нас није случај. Разне бенефите држава треба да пружи особама женског пола да би било резултата у позитивном смислу – објашњава Спасојевић.

Додаје, међутим, да одређени потенцијал представља то што у Смедереву има око 15.000 лица млађих од 14 година, и то би у перспективи могло да представља основу за поправљање  демографске слике.

-Према подацима за 2018. годину, имамо 6.572 лица узраста до 6 година, а 8.500 лица узраста од 7 до 14 година. То јесте потенцијал. Али, питање је у колико година живота ће они ступити у брак и одлучити се да заснују породицу, да ли ће то бити у 20,25,30,35 или 40 година, колико ће деце имати…Остаје отворено питање да ли ће и како тај потенцијал да се валоризује, то је скопчано са више фактора – наводи Спасојевић.

Миграције, такође, утичу на демографска кретања, али у том смислу, Смедерево је у мало повољнијем положају од неких других средина у Србији. Највећу заслугу за то, каже Спасојевић, има железара.

-У налету избеглица и расељених лица током 90-тих година, у нашем граду је, у једном тренутку, било и до 20.000 људи више. Остало их је око 5.000, отишло би их још више да немамо железару, посао је задржао многе од њих. Огроман број људи везан је железару, јер је посао колико-толико сигуран. Солидне су плате. Све то има утицаја – каже Спасојевић.

Додаје да би се ситуација, уз друге мере државе, у демографском смислу у нашем граду сигурно поправила доласком инвеститора који би направили фабрике са пар хиљада радних места, али са зарадама које су више од републичког просека, то је, сматра, један од доминантних фактора да се овде задрже млади људи, да се одлуче да граде будућност на територији Смедерева, да овде оснују породице које би биле вишечлане.

-Инфраструктура јесте битна, осим фабрика, битна је социјална и здравствена заштита, образовање. Али, нису школе проблем, ми их имамо, смањује се број деце. Можда ће помоћи ове социјалне карте, али, по мом мишљењу, долазак битних инвеститора да људи могу да се запосле, да могу да скуће, то је иницијална каписла да се нешто заврти и да резултат – закључује Спасојевић.  

Ј.В.

*Пројекат „Пронаталитетна политика – између појединца и друштва“ суфинансиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*