January 23, 2021

ИСТИ УСЛОВИ ЗА ПОДИЗАЊЕ ДЕЦЕ И У СЕЛУ И У ГРАДУ ВАЖАН ПРЕДУСЛОВ ЗА ПОВЕЋАЊЕ НАТАЛИТЕТА

Један од основних проблема на нивоу Србије, када говоримо о демографским кретањима, јесте то што се становништво села осипа, а у неким деловима наше земље у сеоским срединама могу се на прсте једне руке побројати домаћинства која се нису угасила. На територији Смедерева ситуација је, такође, алармантна, и мада званични подаци “на око” делују као прихватљиви, у скоријој будућности могло би се десити да у појединим селима број становника буде драстично мањи него данас.
Подаци Републичког завода за статистику показују да се у неким селима на територији Смедерева од средине прошлог века популација готово преполовила, а тек три села, Радинац, Петријево и Вучак, како смо раније објавили, на последњем попису 2011-те године имала су највећи број становника од када се прате ови показатељи након Другог светског рата. У сеоским пордучјима остаје старије становништво, млађи мигрирају, на огњишту не остаје нико ко би могао да одржи домаћинство.
-Ја живим у Раљи, где је ситуација катастрофална. Као одборник, тражио сам недавно одговор на питање зашто је затворена месна канцеларија у нашем селу, и једно од наведених објашњења у одговору је да је то због катастрофалне демографске ситуације. Раља је по попису од пре 20 година имала око 1.500 становника, а на последњем, пре десет година, већ за 300,400 становника мање. А тај број је сада још мањи. То може да се испрати и по бирачким списковима када се организују локални избори. Ви тачно видите колико је становника мање само у односу на онај изборни циклус који је био пре четири године – каже Драгиша Јовановић, одборник листе “За наше Смедерево” др Иван Стевановић.
Као један од главних разлога што се Раља празни наводи близину смедеревске железаре, која је, признаје, у прошлом веку била магнет за досељенике и насељавања ове средине.
-Раља је једно од села у непосредној близини железаре, загађеност је велика. Сада се гради једно велико постројење тамо, што поздрављам, али један од узрока овакве ситуације са смањењем броја становника је висок проценат морталитета. Према неким истраживањима које сам сам спроводио, у селу и околини је стопа смртности за 20% већа у односу на град и друга места. То јесте делом и због старости становништва, али велики број мештана оболи и од канцера плућа. То није моја произвољна тврдња, кажем то на основу података које сам успео да прикупим и које као група грађана у локалном парламенту добијамо – објашњава Јовановић.
Колико је мало младих и деце на селу, показују и подаци о броју ученика који похађају основне школе у смедеревским селима. Осим Кулича, матичне школе или подручна одељења, имају сва села на територији нашег града, а похађа их укупно 2.835 ђака, готово двоструко мање, него што има ученика у градским основним школама, где их је 5.150.
У 14 сеоских школа број првака је мањи од 10, а у Луњевцу ове школске године ниједно дете није уписано у први разред. Гледајући према матичним школама и подручним одељењима појединачно, у 9, од 26 сеоских школа, укупан број ученика не прелази 30, мада треба истаћи да се у многима од њих настава похађа само до 4. разреда. То су школе или подручна одељења у Малом Орашју (27), Петријеву (18), Сеонама (17), Биновцу (12), Ландолу (11), Луњевцу (6), Шалинцу (16), Бадљевици (8) и Суводолу (27). У Вучаку је укупно 41 ученик, од тога 10 првака.
Боља ситуација је, логично,у оним селима која имају већи број становника: Водањ (88), Лугавчина (212), Липе (210), Враново (241), Удовице (117), Мала Крсна (146), Колари (131), Скобаљ (132), Друговац (110), Михајловац (190),Осипаоница (267) и Сараораци (145). Највећи број ученика похађа основну школу “Иво Андрић” у Радинцу, укупно их је 520. Од тог броја 61 ученик је ове школске године уписан у први разред.
-Опште залагање државе на повећању наталитета је увек постојало, али да би се још више деце рађало фокус треба да буде на локалној самоуправи у стварању инфраструктурних могућности да се сеоска деца ставе у равноправан положај са градском децом, како би родитељи имали разлог више за рођење још једног детета – каже Милован Костић, одборник СПС-а.
Школу имају, али главни недостатак је то што немају изграђен објекат вртића, и на то подсећа увек када у јавности добије прилику да иступа у име грађана које представља.
-Нисмо имали ту срећу да бар имамо тај објекат који је требало да се изгради давно. У Радинцу се роди више од 10 посто од укупног броја беба у Смедереву, од 100 до 120 годишње, али би их сигурно било више да имамо боље услове. Сви помињу да вртић није неопходан јер има доста деце чији су родитељи пољопривредници, али без обзира на то да ли родитељи раде или не, сложићете се да и деца чији су родитељи пољопривредници би морали да похађају вртић због дружења, социјализације, припреме за школу. Ако у Радинцу имамо 600 деце узраста до 6-те године, а први разред нам увек има 3, некада и 4 одељења, онда овом питању треба придати значај – истиче Костић.
Било је, каже, раније идеја, да у селу буде направљен вртић, кога би похађала и деца из околних села и проградских насеља, али је та идеја на чекању више од 20 година. Због тога село сада има још један проблем.
-С обзиром на то да вртић није направљен, за потребе предшколске установе годинама се користи део објекта амбуланте, друго крило од око 70 квадрата, које је било предвиђено за педијатрију и лекара школске праксе, тако да немамо ни то – наводи Костић и додаје:
-Моје колеге одборници не разумеју што ја стално инсистирам на томе. Поносан сам што су сви одборници 2017-те године подржали план и програм предшколске установе “Наша радост” којим је била предвиђена изградња вртића у Радинцу. Али, то још није реализовано.

Према последњем попису из 2011-те године, у Водњу је било 1.206 становника.
-Водањ је на 10-ом километру од Смедерева, око 50 километара од Београда, ту је ауто-пут, развијене саобраћајнице, инфрструктура, све што може да се пожели. С друге стране, у Водњу је све више људи неожењено, девојака неудатих, људи који остају немају потомке, село тиме губи будућност. Ми старији, када разговарамо међу собом и анализирамо ситуацију, увиђамо да ће 15-ак година, 30 до 40 кућа да се затвори. Један од разлога је и одлазак млађих, тај тренд је приметан у нашем селу – каже одборник са листе “Метла 2020” Јовица Вујовић и додаје:
-Људи са села замерају и то што су наши преци, својим кулуком, градили неке објекте, домове културе, неко је поклонио њиву за гробље, неко земљу за школу…Сада је законима месним заједницама забрањено да имају своју имовину, па се млад човек запита шта ће сутра да буде са његовим дететом, када сад неко други располаже имовином коју су стварали и за коју су се борили његови дедови.
-Ми не можемо да посматрамо Смедерево издвојено, већ у односу на целу државу. Имате подручја где се људи досељавају, као што је Београд, али зато имамо Србију која се празни, имамо села која се празне. Куће се продају за пар стотина евра. Читава домаћинства. То је оно што мора да се одради на нивоу државе, закона – сматра одборник Драгиша Јовановић.
Сви саговорници се слажу да су измењене друштвене околности довеле и до одласка из села, и сагласни у једном – кључ за повећање наталитета лежи у породици.
-Просек старости становништва у Србији је 44-45 година. Највећи проблем је што млади људи који остају на селу се не жене, младе даме, чињеница је, ако могу да бирају, оне ће увек да изаберу град, неки сигурнији посао, него неизвесност села и пољопривреде. Друго, на селима је још увек заједница, нарочито ако се ради о домаћинствима која су ослоњена на пољорпивредну производњу. Значи имамо бабу, деду, оца, мајку, мужа, и ту девојку која се удала. Њен је задатак да роди децу, то је нромално, природно, али та млада мајка је под огромним теретом – кућевне обавезе, чување детета, домаћинство. Једног дана може да дође, не дај Боже, до окончања брака, а код нас се, као што знамо, више оставља мушкој, а не женској деци, и онда је та жена већ у проблему, где ће и шта ће. Зато се пре опредељују за град, да имају свој посао, свој динар…-објашњава Јовица Вујовић.
-Ми имамо проблем разбијања породице која је основ свега, зато аутоматски долази до тога да се број становника смањује. То није само проблем Раље, Смедерева, то је проблем целе Србије. Морамо да сви заједно радимо на едукацији и објашњењу грађанима Смедерева шта значи породица, како она треба да се чува – наводи Јовановић.
Решење виде у подршци, пре свега мајкама, али се слажу да не постоји само једна мера која ће довести до жељених резултата. Да би се повећао наталитет, једне земље, једног града, једног села, истичу, постоји низ елемената.
-Морају се стимулисати жене које рађају децу. Ми дајемо певачима националне пензије од по 60-70 хиљада динара, а мајка која је родила, четворо, петоро, шесторо деце, мора да се бори са свим финансијским тешкоћама. Друго, и бебе коштају. Ја сам фрапиран. Имам озбиљне године, петоро унучади, па кад одемо да купимо ципелице за унука, оне су скупље него за одраслог човека. И ту држава може нешто да уради, нпр. да се маржа трговаца смањи, бар за артикле који су битни за подизање наталитета – каже Јовановић
– Економски део јсете важан, али нико не рађа децу за неког другог него за себе и своју породицу. Али, ако нема неке сигурности, плаши ме да ће млади људи све мање да се одлучују на бракове, или ће отићи у иностранство да тамо оснују породице, а када тамо добију децу, та деца никада више неће да се врате у Србију. Ако држава стварно жели да опстанемо, хајдемо мајци, која је ослонац државе, да дамо сигуран посао. Ни ово што се сада издваја није за потцењивање, али мало је да дорпнесе породичном буџету. Ако држава жели озбиљну стратегију, тим младим девојкама када остану трудне морају се дати решења о сталном запослењу и сигурно радно место, јер многе од њих остају без посла пред крај трудноће, с обзиром на то да су запослене на привремено-повременим пословима или по уговорима о делу. С друге стране локална самоуправа такође би требало да им обезбеди неки подстицај, јер бити мајка у садашњем времену, то је институција – наводи Вујовић.
Одговорност за овакву демографску ситуацију села, додаје, једним делом сноси и држава.
-Не кажем да је то само сада, као опозициони одборник, и у ранијем периоду држава није штитила своје пољопривредне произвођаче. Веома је јак увозни лоби, увозимо све и свашта, а питање је какав је квалитет. Сматрам да, ако се заштити домаћа пољопривредна производња, то је нека шанса за опстанак села, јер ће можда ти млади људи који остану имати шансу да продају оно што су произвели, да знају за шта раде – објашњава Вујовић.
-Подстицајне мере које даје држава су добре, али нису довољне. Дечији додатак би требало да буде много виши, у том делу, западне земље много више дају. Јесу богатије, али процентуално, дају више. И локална самоуправа има простора још мало да ту помогне, да се направи категоризација, систем да се социјално слабије породице помогну нпр. књигама за школу. То ће сви одборници да подрже и то ће бити подстицај за младе људе да роде још неко дете. Свака ситница, мала подршка и помоћ много значе – наводи Костић.
Уз добру инфраструктуру и финансијску подршку породици, потребно је да сеоске средине по квалитету друштвеног живота не заостају за градом.
-Ми смо својевремено организовали манифестације попут “Радиначког културног лета”, ту су се деца први пут такмичила, освајала награде. И селима требају паркови, спортски терени, инфратсруктурни објекти. Све то можемо променити како би наша деца имала једнаке услове са децом из града, што би можда преломило у одлуци неких родитеља да имају више деце – каже Костић.
Требало би се, наводе наши саговорници, повести рачуна и о вредностима које се промовишу, нарочито у јавној сфери.
-У природи је човека да буде родитељ. Међутим, осим оца и мајке, на жалост, данас имамо и трећег родитеља, а то је телевизија, где дете покупи и много тога негативног, нарочито зато што родитељи који живе на селу немају много времена за децу због тешких пољопривредних радова. Сутрадан, дете кад оде у град, одмах размишља о томе да је боље да остане да живи тамо, где је лакше, све доступно, где када дођеш са посла можеш мало да одмориш, па да изађеш у шетњу поред Дунава, тога на селу нема, где је посао од јутра до мрака – сматра Вујовић.
Његов колега, пак, истиче друге врсте утицаја које медији могу да имају.
-У последње време бележимо случајеве да се људи враћају у село из града, баве се пољопривредном производњом, отварају фарме, попут неких глумаца, јавних личности, то даје позитиван пример и у томе и медији могу да одиграју велику улогу. Будућност јесте на селу, савремена цивилизација иде у том смеру, градови су претрпани, ту се услови живота из дана у дан погоршавају, свест се мења на глобалном нивоу. Људи полако почињу да схватају да се здравље, очување породице, извор живота, налазе на селу. Повратак селу је нешто што ће неминовно да се деси, само треба заједнички да се потрудимо да наша села оживе – сматра Јовановић и додаје:
-Ово није питање позиције или опозиције, ово је питање опстанка српског друштва и нашег народа. Стицајем околности сам живео у иностранству и радио једно време у министарству за дијаспору. Верујте ми, та прича о толиком броју Срба у иностранству донекле је тачна, али је дошло до велике асимилације становништва другог и трећег колена, које се рађа, живи и остаје у другим земљама. Тако да више не вреди она стара изрека коју смо некада употребљавали да има више Срба у иностранству него у Србији. Сматра се да је то сада спало на 3 милиона оних људи који се осећају као Срби, који чувају језик, културу, писмо, фолклор, оно што га чини припадником Србије, ма где био, ма какав пасош имао… Један од пробелам је тај што ми ништа не радимо по питању поштовања тих људи и обезбеђивања услова да се они врате. Верујем да то иде на боље. Јер кажем, иако припадамо делу који је опозициони, то не значи да смо опозиција Србији и српском народу, а поготову грађанима Смедерева и околних села – закључује Јовановић.

У сеоским срединама на територији града, према попису из 2011-те године живело је укупно 44.034 становника, а у 9 од 27 села нема више од 1.000 мештана. Да ли се и у којој мери нешто променило требало би да покаже нови попис становништва који је планиран за наредну, 2021-ву годину. Тада ће можда бити јасније где и коме је потребна већа подршка и на који начин сви можемо да допринесемо да села живе и опстану.

Ј.В.

фото: СД новине

*Пројекат „Пронаталитетна политика – између појединца и друштва“ суфинансиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*