January 27, 2021

У СМЕДЕРЕВСКОМ ПОРОДИЛИШТУ ОВЕ ГОДИНЕ РОЂЕНО 887 БЕБА

-Ја радим од 1986. године и из године у годину се смањује број порођаја у нашем породилишту. До 90-тих је било по 1600 до 1800 порођаја годишње, па се то смањивало, 2000-тих је било од 1.200 до 1.300, а рецимо последњих 5 година испод 1.000 порођаја годишње – наводи у разговору за “Смедеревске новине” прим. мр сци. др Љубомир Тасић, начелник породилишта у општој болници “Свети Лука”.

ГОДИНА

БРОЈ ПОРОЂАЈА

БРОЈ БЕБА

2014.

1053

1062

2015.

963

973

2016.

941

954

2017.

935

945

2018.

926

937

2019.

975

982

2020. (до 27. децембра)

877

887

_

Први пут број порођаја пао је испод 1.000 2015-те године, када их је било 963, а рођене су 973 бебе. Благи пораст био је, каже, прошле године, када је у нашем породилишту обављено 975 порођаја, а рођене 982 бебе. Ове године, до 27. децембра, било је 877 порођаја, а рођено 887 беба.
-Због чега се број порођаја смањује, то је вероватно питање за неку другу струку, за демографе, државу. Претпостављам да су разлози материјална и социјална сигурност, запослење, стамбено питање. Наше је да се трудимо да направимо услове праћења трудноће и самог чина порођаја што безбеднијим за будуће мајке и за новорођену децу. И ми то и радимо. Пацијенткиње могу да буду сигурне да ће, ако остану трудне, добити адекватну здравствену заштиту, која је, могу слободно да кажем, на нивоу Западне Европе – истиче прим. мр сци. др Тасић.
Под тим, каже, подразумева да су у нашем породилишту доступни практично сви савремени трендови у праћењу и току трудноће – лабораторијске анализе, ултразвук, пренатални тестови, а када је реч о порођају, увек је присутан гинеколог, неонатолог ако је то потребно, анестезиолог. Све дијагностичке методе се, наводи, користе за праћење самог тока порођаја, редовне прегледе трудница пре и после порођаја, новорођенче преузима квалификовани неонатолог који се даље брине о њему.
И поред свега, одлагање материнства, које је у значајној мери присутно у нашем друштву, може значајно неповољно да утиче и на мајку.
-Физиологија трудноће је таква да она оптерећује све органске системе код жене: кардиоваскуларни, хематолошки, уринарни, ендокринолошки. Са годинама старости будуће мајке, ти системи почињу лагано да попуштају. Говорим о трудноћи, а не осталим аспектима живота. Због свега тога те трудноће постају ризичније. Уколико се ради о првој трудноћи, после 35-те године се практикује да се ради порођај царским резом, а то уопште није наивна операција, она носи доста значајних ризика, углавном непознатих широј популацији – објашњава наш саговорник и додаје:
-Сам царски рез носи ризик од тромбоемболиских болести, то је најопаснија компликација, јер се цео систем згрушавања крви код будуће мајке мења током трудноће. Природа је то уредила да се фактори коагулације повећају, да би се зауставило крварење после порађаја. То јесте добро, али са друге стране, ако се ради операција у малој карлици, онда таква промена у крви доводи, не обавезно, али, може, до згрушавања крви, одвајања тромба и емболије плућа. Друга компликација су инфекције. Наравно, ми се боримо са тиме, примењујемо све савремене методе да до тога не дође, користе се лекови који спречавају појаве тромба, антибиотици инетеоператвно да би се спречила инфекција, и ту имаммо изузетне резултате, али никада не можетете да имате 100% успеха.
Осим тога, одлагање материнства неповољно утиче и на плод.
-Свака жена добија јајне ћелије на рођењу, нове се не стварају током живота, оне старе заједно са мајком. Са становишта јајних ћелија постоји већа могућност генетских аномалија, оштећења која доводе или до раних или каснијих побачаја, до смрти плода или до рађања детета са аномалијама. Ми се боримо и против тога раном дијагностиком, коришћењем ултразвука, колордоплера, рађењем тестова, али те старије године носе и те ризике – упозорава прим. мр сци. др Тасић.
Каже да су оптималне године за рађање од 20-те до 35-те, а поред поменутих ризика, одлагање трудноће може да доведе до проблема и у ендокрином систему, јер се оптерећују штитна жлезда, појава дијабетеса у трдуноћи је много чешћа, ту су кардиоваскуларни проблеми, хипертензија, појава повишеног притиска праћеног едемима, оштећења бубрега.
Сматра да би повећању наталитета могла да помогне едукација младих о репродуктивном здрављу, чије нарушавање у раној животној доби веома често доводи до стерилитета.
-Едукација би била врло пожељна, јер се раније ступа у сексуалне односе, а тада прети опасност од ширења сексуално преносивих болести, вирусних или бактеријских, које неминовно остављају последице на реподруктивно здравље и код жена и код мушкараца. Имате све већи проценат парова са пробелмом стерилитета, па долази до лечења, до вантелесне оплодње – наводи наш саговорник.
Уједно тврди да је број намерних прекида трудноће много мањи него раније.
-Мањи је број порођаја, али и абортуса. Прекиди трудноће се код нас раде безбедно, уз поштовање законских ограничења, а то значи до 10-те недеље. Добро је да жена има ту слободу, за овакву интеревнцију потребне су јој само лична карта и здрвствена књижица. И сваки пут када нам се жена јави са намером да абортира, разговорм покушавамо да је одвратимо, али то често не успева, јер ако је донела одлуку да прекине трудноћу, она ће то урадити. Напомињем да после 10-те недеље закон не дозвољава прекид трудноће. Социјална индикација као разлог за прекид одмакле трудноће је из нашег закона избрисана, у обзир долазе само медицински разлози, ако труноћа угрожава живот мајке или се дијагностикује оштећења плода и нејгова неспосбност за живот, у случају правних разлога – наводи прим. мр сци. др Тасић.
Поручује женама да не чекају прави тренутак за материнство, јер то неминовно доводи до одлагања рађања.
-Из угла лекара и личног угла и породичног искуства сматрам да треба да се планира трудноћа, породица,деца, а све оно што тренутно није решено – социјалне, материјалне прилике, касније ће да се реши. Деца ће бити уз родитеље и заједно ће решити те проблеме. Ако чекају да све буде решено, онда долазимо до одлагања материнства, а после се то компликује стварима о којима смо причали – закључује наш сговорник.

Ј.В.

фото: смедеревско породилиште

*Пројекат „Пронаталитетна политика – између појединца и друштва“ суфинансиран је из буџета града Смедерева, а ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства*