January 23, 2021

СРЕЋНА НОВА ПРАВОСЛАВНА ГОДИНА! Народни обичаји за Српску нову годину, Мали Божић и празник Св. Василија Верници старо…

СРЕЋНА НОВА ПРАВОСЛАВНА ГОДИНА! Народни обичаји за Српску нову годину, Мали Божић и празник Св. Василија Верници старокалендарских православних цркава обележавају 14. јануара Нову годину по Јулијанском календару, која се у Србији назива и Српска нова година, а обележава се и као Мали Божић и свети Василије Велики. Према народним обичајима уочи Нове године спрема се свечана вечера, где укућани са гостима, пријатељима и сродницима уз весеље и песму чекају поноћ. По обичајном календару, током ноћи се не спава. Обичај је да се у току ноћи служи врућа ракија, вино и крофне. Тачно у поноћ, сви се љубе и једни другима честитају долазак Нове године са жељама за дуг живот, добро здравље и успех у послу. На сам дан Нове године одлази се у Цркву а после се обавља свечани ручак. Православна нова година у нашем народу се назива и Мали Божић, јер се на тај дан завршавају божићне свечаности. У домовима је у сусрет празнику породица на окупу. Празничну честитку по обичају упућују најмлађи речима: “Честитам Вам Ново лето, што имате да вам је сретно. Што немате Бог ће дати, да вас увек срећа прати”. Српска православна црква 13. јануара у поноћ по јулијанском календару слави спомен у част Исуса Христа и Светог Василија, одакле и назив за јулијанску Нову годину – Василица. У неким крајевима се на тај дан спаљују остаци бадњака. Као што се за Божић меси чесница, за Мали Божић се меси посебан обредни хлеб “василица”, у који се ставља зрневље многих житарица, бундеве, пасуља, бобице дрена – за здравље, и метални новчић као симбол богатства и среће. Верује се да се на овај дан не треба свађати, јер ће људе у противном целе године терати баксуз, док се у неким крајевима верује да се посебно треба чувати да вас неко не превари. Православна Нова година се у новије време прославља као и Нова година 31. децембра, људи се окупљају у ресторанима и кућама, а у поноћ се љубе и желе једни другима срећу. На Косову се веровало да девојка која не може да се уда треба на Мали Божић да преноћи у туђој кући, па ће одмах бити испрошена. Многи божићни обреди и радње у Срба су понављани или су имали свој завршни део о Малом Божићу, од обичаја у Војводини да се на раскршћима пале ватре, до спаљивања остатака бадњака у Херцеговини. У неким крајевима се веровало да ће бити родна година ако на овај дан падне снег или буде облачно. Свети Василије Велики – пчела цркве Христове Свети Василије Велики био је један од један од најобразованијих отаца хришћанске цркве. Рођен је у време цара Константина, 329. године. Још као некрштен учио се 15 година у Атини философији, реторици, астрономији и свима осталим светским наукама тога времена. Школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан, касније цар одступник. Василије се у зрелим годинама крстио на реци Јордану са својим бившим учитељем Евулом. Био епископ Кесарије Кападокијске готово 10 година, а завршио је земаљски живот напунивши 50 година. У црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многобројна Василијева дела – богословска, апологетска, подвижничка и канонска. По њему је названа и црквена служба, која се обавља 10 пута у години: 1. јануара, уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста осим Цветне недеље, на Велики четвртак и на Велику суботу. Свети Василије Велики је умро 1. јануара 379. године.